ИЗМЕЂУ ЉУДИ и БОГОВА - ОСТРВА ГРЧКЕ: 2015

петак, 1. мај 2015.

ОСТРВО ДОКОС – МЕСТО ПОСЕЈДОНОВОГ БЕСА И НАЈСТАРИЈЕГ БРОДОЛОМА У ИСТОРИЈИ

Докос је оточић између острва Хидре и обале Ермиони на Пелопонезу.

Планинско и прилично каменито, са оскудним изворима воде и највећом висином од 308 метара.

Има око 50 сталних становника, сточара и рибара, али и многобројне посетиоце, већином натуристе који долазе овде да уживају у слободном камповању на северним обалама острва.

Према археолошким налазима, острво је било насељено још у 5. миленијуму пре нове ере (неолит), али се развило у 3. миленијуму пре нове ере, захваљујући развоју пловидбе. Током микенских времена тамо су основана и развијена насеља на местима "Ледеза" и "Комени Мите". Од архаичних времена и током антике острво се зове Аперопиа. Било је стратешка тачка од великог значаја јер контролише улаз у залив што потврђују рушевине византијских двораца који је касније користили и Млечани.

Током грчке револуције 1821. флота Хидре користила је острвце као сигурну зимску луку.

На брду Кастро на источном крају острва је повећи зид који је затварао већи број зграда од којих је базилика била монументална.

Имао је добро заштићену луку, више цистерни за воду, поплочан пут чији се остаци још виде.

Две данашњи капеле су изграђене на темељима ранијих.

Године 1970. у подручју око Докоса пронађен је најстарија бродолом на свету, из друге половине трећег миленијума пре нове ере.

Локална легенда каже да се моћни грчки бог мора, Посејдон, борио са богињом Атином чији ће бити град Атина.

Изгубио је, наљутио се и Атињанима створио само изворе слане воде. Враћајући се у своју кристалну палату на дну мора у бесу је изазвао невиђену буру у којој је страдао трговачки брод на домак Докоса.

Откривено је много грнчарије на дубини од 20 метара- товар трговачког брода – као што су посуде разних врста, лампе и други предмети свакодневне употребе која је сада у посебном простору Музеја Спетсес. Овај налаз је један од највреднијих доказа о праисторијској навигацији и развоју поморске трговине, о нивоу технологије у бронзаном добу и о економији и трговини у Егеју крајем 3. миленијума пре нове ере.

Данас је Докос познат по предивном заливу за сидрење јахти, пливање и роњење.

Приредио

Миливој Анђелковић

http://www.amika.rs/

среда, 1. април 2015.

ХИДРА - ОСТРВО КОЈЕ ЛЕЧИ ДЕПРЕСИЈУ

Хидра или Идра (грч. Ύδρα) је острво у Егејском мору, јужно од Атине (око 70 km ваздушно).

Најближе копно је Пелопонез, на око 10 километара. Острво је брдовито, слабо разуђене обале са неколико малих залива са скривеним плажама. Највеће насеље на острву је истоимени градић Хидра на северној страни.

У митологији је позната Хидра, водена неман, са девет змијских глава и отровним задахом. Али острво није по њој добило име већ по гусарском називу за острво са водом. На њиховим картама писало је „хидреа“, што на старогрчком значи вода, као ознака да се ту, где има мало становника и нема војске, може безбедно снабдети водом. Острво је било насељено већ у доба праисторије, а захваљујући добром положају било је „учесник“ свих важних догађаја. После пада Византије острвом владају Млечани, а од 16. века Турци када је острво имало аутономију, што је очувало економску моћ месног становништва.

Касније су се многи иселили, тако да на Хидри и острву Докос живи близу 3.000 становника, већина у граду Хидри. То је очуван градић са лепим старим језгром, уским и кривудавим каменим улицама, на брду на крају залива.

Град се може обићи на магарцу или шетајући каменим стазама, као и цело острво, јер је потпуно забрањена употреба моторних возила.

Пољопривреда и поморство су традиционална занимања острвског становништва, поготово узгајање винове лозе и маслине. Данас је оно познато по викенд туризму, па је препуно таверни, пансиона, дискотека...

Старо језгро града је испреплетано уским улицама и врло је живо . На острву се налази шест православних манастира, на брду са погледом на луку налазе се и два најважнија манастира Протифитис Илиас који је основан у 10.веку и манастир Агија Ефпракиа.

Велики број такси чамаца возе од плаже до плаже. Најпознатије су Мандраки, Каминиа, Влихос и Молос, до њих се може стићи само чамцима. Марине су пренатрпане јахтама и једрилицама, а такси-чамци као на тркама јуре по муштерије. Има много мачака које вребају непажљиво одложену храну.

Једна од атракција је маскота острва – пеликан који се самоуверено шепури градским тргом и чека рибаре да се врате са уловом како би добио своје следовање.