Књига Откровења (Откровење по Јовану) је сасвим необичан спис по теми и стилу у односу на остале у Новом Завету. Док Јеванђеља и апостолске посланице говоре о „доброј вести“ коју је човечанству донела Исусова Жртва и Ускрснуће и пуне су речи поут љубави, самилости, вере и наде,
Књига Откровења је кошмарна поетска визија пуна Божјег гнева и беса, космичка визија борбе светла и таме, препуна необичних бића и нејасних симбола, у којој промичу слике Божјег престола, слика закланог Јагњета („са седам рогова и седам очију“) – симбола Исуса Христа, необична визија трудне жене на небу „обучене у сунце и месец“, разноврсни призори анђела и демона, змајева и звери, необичних јахача (четири јахача Апокалипсе) који шире зло по свету- катастрофичних збивања у којима се обрушава небо, реке и мора претварају у људску крв, у коме заглушујући звуци небеских труба најављују нове невоље по човечанство и где се са отврањем Божје књиге запечаћене са седам печата открива, печат по печат, оно што ће се дешавати људима и свету, све до коначног – Судњег дана. Диес Ирае, Диес Илла. Дело је препуно бројчаних симбола, међу којима су најчешће бројке четири, седам и десет, али ту је и број имена Антихриста – 666 – као и број оних који ће бити спасени на Страшном Суду (12.000 и 144.000).
„И наста рат на небу:
Михаило са својим анђелима зарати на аждајју. И аждаја и њени анђели заратише, али
не одолеше и не нађе им се више места на небу. И би збачена велика аждаја, стара
змија звана ђаво и сатана, која заводи сав свет, она би збачена на земљи и њени
анђели беху збачени с њом…“
Борба космичких сила у којој страшна звер и аждаја бива сурвана у амбис, завршава се коначним Божјим Судом свим душама – мртвацима чија су дела записана у „књизи живота“ – „и свако би осуђен по делима својим. и ко год се не нађе уписан у књизи живота би бачен у ватрено језеро“, у језеро које гори од ватре и сумпора.
Реч „апокалипса“ на грчком значи „подизање вела“, односно откровење
https://nataniatravel.com/sr/patmos-sveto-ostrvo-u-plavom-egejskom-moru/
