ЕГИНА – ОСТРВО НЕВИДЉИВЕ БОГИЊЕ

Острво Егина је Егејском мору, удаљено 40 минута вожње трајектом од Пиреја. 

Обала је благо разуђена, са бројним малим заливима и скривеним плажама. Острво је брдовита, али је земљиште веома плодно, па је острво добро обрађено и густо насељено. Клима је средоземна, предели су пуни зеленила, борових шума, апартмана за госте и таверни.

 

Легенде и историју острва обележавају две богиње и један светитељ. 

Легенда каже да је НИМФУ ЕГИНУ, кћер речног бога, отео Зевс претворен у орла. Сместио ју је на ово, тада још пусто острво.

 

То је видео Сизиф, краљ Коринта. Када је Егинин отац дошао до Коринта тражећи кћер владала је велика суша и он је на месту сувог извора створи водопад. Сизиф му је тада, у знак захвалности, рекао ко је отео његову кћер. Зевс се тада разгоропадио, муњама је вратио оца у реку а Сизифу послао Танатоса, бога смрти. Међутим, Сизиф је Танатоса оковао у ланце и тек је Арес, бог рата, успео да га ослободи и да помогне да Сизифа одведе у подземни свет. Одлазећи, лукави Сизиф је наредио жени да не приноси посмртне жртве за њега и када су се Хад и Персефона  због тога наљутили, Сизиф је успео да их убеди да га пусте да „опомене заборавну жену“. Није се вратио у свет мртвих а када је умро стигла га је страшна Зевсова освета - осуђен је да стално, за вечита времена, гура велику и  тешку стену узбрдо, у зноју и прашини. Кад се приближи врху камен се скотрља у подножје и „сизифов посао“ почиње поново...

Острво је добило име по нимфи Егини, мајци Зевсовог сина Аекуса, касније краља Егине који је помагао у подизању зидова Троје. Касније је Егину Зевс удао за Актора, и њихов син је био краљ и један од Аргонаута, а преко њега Егина је прабаба Ахила...

Највећа највећа знаменитост Егине је ПРАИСТОРИЈСКИ ХРАМ „НЕВИДЉИВЕ БОГИЊЕ“ од пре два и по миленијума.  

АФАЈА је грчки богиња која је обожавана само на овом светилишту.  Постојећи храм је непуних десет километара источно од града Егина и датира око  500. године п.н.е. Изграђен је над остацима ранијег храма који је уништен у пожару, чији остаци и бројне бронзане женске фигуре (пренете у Минхен) сведоче да је култ Афаје трајао континуирано од 14. века пре нове ере!

КО ЈЕ АФАЈА, "НЕВИДЉИВА БОГИЊА“, светица слављена само у овом храму, и само на Егини, чији култ траје већ више од 16 векова?

По легенди Афаја је била жена са Крита изузетне,  непревазиђене лепоте. Приморавана на брак који није желела она је побегла са Крита у малом чамцу. Нашли су је рибари са Егине и у накнаду за спашен живот тражили да се уда за једног од њих. Афаја је побегла у правцу врха планине а несуђени младожења је пошао у потеру за њом и видео да је одједном – нестала. После претраге планине рибари су се вратили на место где је нестала и, како је био ведар дан, у даљини су видели обрисе Акропоља (који је удаљен непуних 30 километара и заиста се може видети).

Закључили су да су Афају преузели богови и на том месту основали светилиште које постоји већ 16 векова!  

Сама реч афаја на грчком значи не тамна, она која ишчезава... По историји митологије Афаја са Егине је богиња Бритомартида са Крита 

(касније поистовећена са Артемидом). И Бритомартида, као и Афаја, бежи од људи и воли самоћу. У Бритомартиду се страсно заљубио Миној и девет месеци је јурио по целом Криту, када више није могла да побегне Бритомартида се бацила са високе стене у море али су је извукли рибари мрежама. Богиња Бритомартида, као и  касније Артемида, заклела се на вечно девичанство, дивље је природе и заштитница деце, нејаких и рибара. 

Поред тога, у средишњем делу острва налази се НАЈСТАРИЈЕ СЕЛО ПАЕЛО КХОРА из 9.  века где су се мештани крили од гусара. 

Зову га „мистично село“ јер и по ведром дану изгледа тајанствено...

Новија знаменитост Егине је ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ СВЕТОГ НЕКТАРИЈА, светитеља из новијих времена, (1846 – 1920). 

Налази се на 4 км од градића Егина и одржава новије истине и легенде о њему. Нектарије је као дете правио књиге од комада папира, објашњавајући мајци како жели да записује речи Божје. У радњи је исписивао хартије којом је замотавана роба, и тако давао муштеријама и поучне текстове. Био је учитељ, монах, теолог, проповедник и секретар Патријаршије, владика у Александрији, ректор богословије у Атини. 

Завидни су проширили  вест да придобија народ да он преузме патријаршијски престо, па је пао у немилост цркве.  Повукао се у Свету гору, чинио чуда и са групом ученица основао манастир на Егини, поред већ постојеће десетине сачуваних цркава и црквица, без иједне световне зграде. 

За прву настојницу манастира поставио је слепу али духовно видовиту и чедну монахињу Ксенију... По одласку у пензију живео је у Тројичком манастиру у Егини, по којој се и назива Егински. Године 1961. канонизован је за свеца, његове мошти исцељују а бројна његова чуда досежу до наших дана...

Егину називају и "острвом Светог Нектарија" по манастиру на њему и "острвом пистаћа", по производњи која је у новије време преовладала. Препуно је таверни и пансиона јер многи Атињани ту долазе на викенде.

Нови процват Егине дешава се током конституисања савремене Грчке, када је градић Егина био и престоница Грчке (1828-30. г.).

Агиа Марина је мало место на источној обали острва. Плажа у Агиа Марини је најдужа пешчана плажа на острву, бистре воде и плитког мора, омиљена код  породица са децом.

Поред те и других бројних плажа, ту су и излети бродићима на острво Мони, 

као и  на друга острва Саронског залива: Хyдра, Порос и Агистири...  

Мештани тврде да је Егина (а не Атина) родио место славног античког комедиографа АРИСТОФАНА. 

У  комедији „Птице” он тражи срећну земљу па је претеча писаца утопије.  Његова  „Лизистрата“ је позната по одлуци жена да мужевима ускрате полне односе све док траје рат. Аристофану се приписује позната прича о људима који су били округла бића, али су их богови преполовили због лошег владања. Сада свака од те две половине тражи ону другу како би се поново спојиле... Помиње га Платон у „Гозба” као онога ко је највише попио и највише говорио, и до касних сати расправљао са Сократом. Сам Аристофан поставља Сократа на позорницу као лик своје комедије и то смештеног у котарицу између земље и неба...

Прихватите део историје и легенде који вам највише одговарају или их све прихватите па ће и вас обасјати минули векови и миленијуми, а Афаја, невидљива богиња, биће стално са вама...

Καταλάβατε? Είμαστε υποτίθεται ότι είναι μεγαλύτερο από ό, τι ο άνθρωπος, γιατί πάντα θα είναι λιγότερο από ό, τι τους θεούς ...

Миливој Анђелковић

http://www.amika.rs/

amika@verat.net