Планинско и прилично каменито, са оскудним изворима воде и
највећом висином од 308 метара.
Има око 50 сталних становника, сточара и рибара, али и многобројне посетиоце, већином натуристе који долазе овде да уживају у слободном камповању на северним обалама острва.
Према археолошким
налазима, острво је било насељено још у 5. миленијуму пре нове ере (неолит), али се развило у 3. миленијуму пре нове ере,
захваљујући развоју пловидбе. Током
микенских времена тамо су основана и развијена насеља на местима
"Ледеза" и "Комени Мите". Од архаичних времена и током антике острво се
зове Аперопиа. Било је стратешка тачка од великог значаја јер контролише улаз у залив што потврђују рушевине византијских двораца који је касније користили и Млечани.
Током грчке револуције 1821. флота Хидре користила је острвце као сигурну зимску луку.
На брду Кастро на
источном крају острва је повећи
зид који је затварао већи број зграда од којих је базилика била монументална.
Имао је добро заштићену луку, више цистерни за воду, поплочан пут чији се остаци још виде.
Имао је добро заштићену луку, више цистерни за воду, поплочан пут чији се остаци још виде.
Године 1970. у подручју око Докоса пронађен је најстарија бродолом на свету, из друге половине трећег миленијума пре нове ере.
Локална легенда каже да се моћни грчки бог мора, Посејдон, борио са богињом Атином чији ће бити град Атина.
Изгубио је, наљутио се и Атињанима створио само изворе
слане воде. Враћајући се у своју
кристалну палату на дну мора у бесу је изазвао невиђену буру у којој је страдао
трговачки брод на домак Докоса.
Откривено
је много грнчарије на дубини
од 20 метара- товар трговачког
брода – као што су посуде
разних врста, лампе и други предмети свакодневне употребе која је сада у посебном простору Музеја Спетсес. Овај налаз је један од највреднијих доказа о праисторијској навигацији и развоју поморске трговине, о нивоу технологије у бронзаном добу и о економији и трговини у Егеју крајем 3. миленијума пре нове ере.
Данас је Докос познат
по предивном заливу за сидрење јахти, пливање и роњење.
Приредио
Миливој Анђелковић
Нема коментара:
Постави коментар