ДЕЛОС – ОСТРВО СВЕТЛОСТИ И ХАРМОНИЈЕ

Na starogrčkom jeziku, delos znači osvetljen ili donosilac svetlosti. Delos, ostrvo svetlosti, prema legendi se pojavilo na površini mora kako bi boginja Leta na njemu našla skrovište u kome će roditi Zevsovu decu Apolona i Artemidu, krijući se od ljubomorne Here. 

Ostrvo je kao svetilište jedno vreme bilo vrlo važno, dobro naseljeno i bogato. Kasnije je razrušeno i opljačkano a sa pojavom hrišćanstva palo je u zaborav, sve do 1873. godine kada su francuski arheolozi počeli iskopavanja. Od 1990. godine pod zaštitom je Uneska.

Ovo malo ostrvo (samo pet kilometara dugačko i nešto više od kilometra široko) iz arhipelaga Kiklada, uprkos svojoj fizičkoj dimenziji, za antičku Grčku dugo je predstavljalo jedno od najvažnijih svetilišta. Smešteno u srcu Egejskog mora i zauzimajući centralnu poziciju među kikladskim ostrvima, koja čine krug oko njega, navelo je Kalimaha iz 3. veka pre nove ere da ga nazove „srce svih ostrva“. Utvrđeno je da je oko 90. godine pre nove ere imalo oko 30 hiljada stanovnika. Imena sa nadgrobnih spomenika i drevnih grobova potvrđuju da je većina stanovništva bila iz Atine ili Rima, ali da je stovremeno Delos bio popularan u čitavom Mediteranu, te su se tu doseljavali i olazili ljudi iz zapadne Grčke i Makedonije, iz Italije, sa Peloponeza, iz Trakije iz Male Azije, sa Kipra, Krita, ali i udaljenijih mesta – Kapadokije, Sirije, Fenikije, Palestine, Libije, Egipta.

U ta davna vremena, svi ovi ljudi, uprkos razlikama, uspevali su da na Delosu održe jedno miroljubivo društvo. Govorili su i pisali grčki, prihvatili su grčki način življenja, gradili su grčke hramove u kojima su sasvim slobodno mogli da poštuju ona božanstva koja su obožavali u svojim domovinama. Ostrvljani su se udruživali u radu i uživali u zajedničkom životu, deca su se igrala i školovala zajedno, u istoj školi.

Stari Grci, potpuno suprotno bilo kojoj monoteističkoj religiji, uvek su bili spremni da prihvate da su i neka božanstva drugih naroda zaista božanstva, često verujući da se radi o istim bogovima u koje su i oni verovali samo da nose druga imena. Tako je i Apolon, iako je njegov kult bio duboko usađen na ostrvu, vremeno počeo da svoje rodno mesto deli sa Izidom, Sarapisom, Anubisom, sa Bogom Izraela, arapskim božanstvima, bogovima Feničana i Rimljana. Ovo ostrvce je, dakle, jedno od prvih mesta u Mediteranu u kome su ljudi živeli harmonično.

Arheološki muzej Delosa ima mnogo toga da pokaže i danas je jedan od najpoznatijih u Grčkoj. Poseduje značajnu zbirku nadgrobnih spomenika i statua iz perioda od 7. do 1. veka p.n.e. kao i veoma dobru zbirku grnčarije još iz 25. veka p.n.e. Apolonova figura, vrlo značajan reljef koji prikazuje mikenskog vojnika, statua Kurosa, čuvene statue lavova, bronzana maska Dionisa, šest prostorija punih figura koje su pronađeni na ostrvu, nakit, mozaici, svakodnevni predmeti…  Sve ovo prikazuje samo deo svetlosti i slave koju je ovo ostrvo posedovalo u antičkom svetu, u kome su se preplitali mitovi i istorija, moćna božanstva i običan svet, filozofija i priroda. Čitavo ostrvo može se danas posmatrati kao muzej, svaka stopa ovog brdovitog terana mogla bi da nam opiše vekove koji su stvarali Evropu. Tu istu koja sada na Grčku gleda kao na starog, obudovelog dužnika, kockara i rasipnika koji bi trebalo sve da stavi na doboš i da rasproda. A ako se samo zamislimo, shvatićemo da Delos, onaj ko donosi svetlost, osvetljava i danas put Evropi, možda običan makadam, ali koji je utaban vekovima.

S. Spasić

Preneto sa http://www.avantartmagazin.com/delos-ostrvo-svetlosti-i-harmonije/

 Leta je u pratnji copora vukova dosla sa dalekog severa iz Hiperboreje u Eladu gde se na ostrvu Delos porodila, rodivsi Apolona i Artemidu ,te je od tada Delos sveto mesto helena i hiperborejaca ,aria .

Mudra i voljena apolonova prorocica iz Delfa , Pitija ,zapovedila je, da se na svetom ostrvu Delos ne sme roditi niti umreti , te bi se porodilje pred porodjaj i stari ljudi na samrti prenosili na susedno ostrvo. 

Mediteran klub

TERASA LAVOVA BOGA APOLONA

Ostrvo Delos koje se nalazi u neposrednoj blizini Mikonosa je jedno od najvažnijih mitoloških, istorijskih i arheoloških nalazišta u Grčkoj, a po grčkoj mitologiji rodno mesto boga Apolona. Narod sa Naksosa je na kraju VII veka ili početkom VI veka pre nove ere posvetio Terasu lavova bogu Apolonu i ona je prvobitno imala između 9 do 16 mermernih lavova duž Svetog puta na ostrvu Delos. Samo 5 lavova je sačuvano, a od 3 lava postoje fragmenti. Pohabani originali su prebačeni u Arheološki muzej na Delosu 1999. godine, a na Terasi lavova su ostale samo kopije.

Terasa Lavova nalazila se na zapadnoj strani Svetog jezera i bila je sveti prostor, koji se koristio iz različitih razloga tokom istorije. Ona se sastojala od niza mermernih lavova čuvara koji su gledali ka istoku, u pravcu Svetog jezera, gde je kako se verovalo rođen bog Apolon. Lavovi sa otvorenim ustima, koja su simbolisala njihovu riku, trebalo je da čuvaju svetinju i izazivaju božanski strah kod vernika. Način na koji su postavljeni sličan je postavljanju sfingi duž širokog puta u starom Egiptu.

http://www.artnit.net/razglednica/item/3600-lavovi-sa-delosa.html

Apolonov Delos

Južno od Mikonosa, nalazi se malo nenaseljeno ostrvo Delos do kojeg se organizuju izleti brodićem, a vožnja traje pola sata. Ovo ostrvo je legendarno, jer je na njemu, prema grčkoj mitologiji, Leto rodila Apolona i Artemidu.

Na Delosu su pronađena izuzetno važna arheološka nalazišta od značaja za čitavu grčku istoriju. Na Delosu su pre tri milenijuma održavali festivali u čast Apolona i bio je nezaobilazno mesto za hodočasnike. To je sada arheološki muzej pod vedrim nebom u kojem se može videti Dionisovo svetilište, sveto jezero u kojem je Apolon rođen, Terasa mramornih lavova (replike), Kuća delfina, Pozorišni kvart, Kuća maski, Amfiteatar za 5.500 gledalaca i još mnogo toga.

http://www.novosti.rs/vesti/turizam.90.html:343156-Ostrvo-koje-su-voleli-bogovi

Sklupture stare 27 vekova iz Delosa, rodnog mesta boga Apolona nagrizle kisele kiše

Lavovi se sele u pećinu

Pošto su hiljadama godina na večnoj straži čuvali najsvetije ostrvo antičkog sveta, lavovi sa Delosa napokon su sebi našli udobnu pećinu.

Naime, grčki arheolozi su počeli da ih pažljivo sele u muzej na ostrvu kako bi sprečili njihovo propadanje pod uticajem slanih vetrova sa Egejskog mora. "Seoba" nije lak posao i prvi lav, težak dve tone, prebačen je nedavno na svoje novo boravište uz pomoć metalnih poluga i dizalica.

Meštani susednog Mikonosa kažu da su lavovi, koji su krajem sedmog veka pre naše ere podignuti u slavu boga Apolona, simbol identiteta i glavna turistička atrakcija ovog područja, pa da bi zato trebalo da ostanu na svom mestu.

Jedanaest lavova, od ukupno 16 koliko ih je prvobitno bilo i koji su nadgledali glavni prilaz koji vodi od luke Skardane do hramova u ovom drevnom gradu, otkrili su 1906. godine francuski arheolozi. Danas ih je ostalo sedam, teško nagriženih jakim vetrovima i slanim isparenjima iz mora.

Iako je Delos bio veliko kulturno i versko središte u antičkoj Grčkoj i, po grčkoj mitologiji, mesto Apolonovog rođenja i najvažnijeg svetilišta, ostrvo je danas - ako se izuzmu arheolozi - nenastanjeno, a turisti sa Mikonosa čamcima dolaze u obilazak.

Ipak, arheolozi smatraju da većina ljudi neće primetiti odsustvo lavova na čuvenoj Terasi u Delosu, pošto će biti napravljene kopije lavova od mešavine mermera i cementa i postavljene na njihovo mesto. Kopije će biti urađene tako da prikažu lavove u sadašnjem, zubom vremena nagriženom stanju.

Deloski lavovi nisu prvi antički spomenici koje su arheolozi morali da presele kako bi ih zaštitili od uticaja vremena i zagađenja. Dok su ranije glavni neprijatelji spomenika bili ratovi i zemljotresi, danas su to kisele kiše, so i vetrovi. Još uvek se vodi debata o sudbini Akropolja, gde se usled zagađenja vazduha mermerne skulpture i frizovi pretvaraju u prah. Ipak, većina spomenika je dokazala da mogu da odole zubu vremena iako su milenijume proveli pod vedrim nebom.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/11/06/srpski/R99110505.shtm

DELOS

Brod je isao direktno za Delos za koga je bilo rezervisano vreme posete od neka 2,5 sata. Taj dan je vetar bas onako opako duvao, bilo je oblacno i ne bas najbolji uslovi za fotografisanje. Delos je jedno od najbitnijih mesta vezanih za grcku civilizaciju. Nekad je Delos bio sveto mesto za stare Grke. Posto se Delos u centru tada poznatih Kiklada (sadasnji juzni Kikladi nisu uvek racunati u arhipelag), onda je i citav arhipelag dobio ime Kikladi od grcke reci kiklos - krug.
Po grckoj mitologija na ostvru su rodjeni Artemida i Apolon. Shodno tome su vecina hramova bili posveceni upravo njima. Kao i mnoga druga nalazista i ovde nema mnogo dobro sacuvanih stvari. Zub vremena ali i mnogobrojna unistavanja kroz istoriju su uticali na izgleda ostrva. 

Na ostrvu niko ne zivi zvanicno. Ima jedna taverna (skupa) i muzej. Po pristajanju se uputih na suprotnu stranu od one na koju su organizovane ture isle jer sam hteo da budem na miru istrazujuci ostrvo. Prvo se naidje na deo gde su uglavnom bile stambene zgrade. U nekim od ostataka vila se mogu videti prelepi mozaici. 

Na toj strani se nalaze i ostaci amfiteatra koji je mogao da primi preko 5000 gledalaca, kao i ostaci "hotela" gde su bili smestani glumci i gosti. Dalji put vodi do najviseg "vrha" na Delos - Kynthos (106m) do koga vodi poplocana siroka kamena staza. Uputim se gore i negde na pola puta mi doslo da odustanem zbog vetra i nezgodne staze, ali stisnem zube i nastavim do samog vrha. I nisam se pokajao jer je pogled odatle fantastican. 

Mikonos lezi kao na dlanu, i vide se mnoga druga manja ili veca ostrva. Na povratku sam otisao do muzeja u kome se nalaze originali cuvenih deloskih lavova kao i mnogi drugi vredni eksponati. U zakazano vreme povratak na pristaniste i nastavak puta za Mikonos.

http://jsinisa.blogspot.rs/2011/07/santorini-delos-mikonos-antiparos-atina.html

www.amika.rs